U današnje vreme postati preduzetnik je nikad lakše, a sa druge strane šanse za uspeh postaju sve manje. Konkurencija je ogromna i postaje sve intenzivnija. Iako su mnoge ideje originalne, ta originalnost nije jedini preduslov za uspeh. Pre samog pokretanja biznisa morali ste da se izborite sa strategijama, logistikom, izborom tipa firme i tek na kraju da pristupite procesu osnivanja firme. Ako ste stigli do ovog koraka ja vam iskreno čestitam, taj proces nije bio lak. Ali nikako nije kraj borbe. Sada Vam sledi vođenje sopstvenog posla. To podrazumeva rizik i svakodnevno suočavanje sa tržišnim promenama. Od Vas se očekuje i suočavanje sa potrebama za prilagodjavanjem i fleksibilnošću kao i vođenjem sopstvene organizacije i upravljanja zaposlenima.

Stazama uspeha

Na svom putu do preuzetnice ili čak liderke (bilo koje visoke pozicije) žene su se suočavale se sa preprekama, od prava na školovanje pa sve do lavirinta gde uspeh nije nemoguć ali je pun izazova. Dakle prepreke više nisu nepremostive. Međutim i dalje postoji činjenica o velikim izazovima u balansiranju izmedu karijere, porodice, dece, kućnih poslova (podela poslova na muške i ženske i dalje u većini zemalja postoji). Kada sve ovo sagledamo nije neočekivano reći da stres i umor su sigurno prisutni i utiču na svaki aspekt sposobnosti, bilo na ličnom ili na poslovnom planu.

Prepoznajte stres

 Vrlo lako možemo da previdimo sve znake da smo pod stresom i tada, umesto da preduzmemo preventivne mere, polako klizimo u izgaranje (burn out), depresiju, agresiju, nezadovoljstvo, odustajanje od porodice ili zanemarivanje iste. Zato vas sada pitam da razmislite, šta je stres, kako bi ga vi definisali? Da li je to osećaj neprijatnosti? Neko mi je rekao da je stres sličan osećanju anksioznosti. Možemo reći i da je to agitacija u umu koja nas čini mentalno blokiranim, zbog koje patimo ili se ne ponašamo u skladu sa situacijom (lako planemo ili zaplaćemo). Stres je neka vrsta bola (nelagodnost, bol, anksioznost) koja je tu da nam kaže da postoji nešto što treba da promenimo. Stres nas izbacuje iz onoga što smatramo normalom, izbacuje nas iz balansa. Najčešće ima i fizičke posledice na naše zdravlje ko što su pad imuniteta, nesanica, hormonski poremećaji, gubitak seksualne želje, smetnje u disanju, hroničan umor i bolovi, infarkt i hipertenzija, vrtoglavica, grčevi.

Zato je važno za nas da sednemo sami sa sobom, okupimo sav stres i analiziramo ga. Da se zapitamo šta je to što moram da promenim, radije nego da ga samo ignorišemo ili pomislimo „pa dobro stres je do života“. Da, slažem se sa vama da nekada stresne situacije ne možemo izbeći, bilo da je to previše obaveza, buka dok pokušavamo da radimo, nezainteresovani radnik, teška mušterija ili šef, selidba, razvod. Ali šta je svemu ovome zajedničko?. Situacije takve kakve jesu su ustvari samo okidači stresa a nisu zapravo uzrok stresa. Ono što je zajedničko selidbi, razvodu, novom poslu ili pokretanju sopstvenog jeste promena. Tako je, promena, ali ona ne proizvodi stres već ga samo aktivira. Ako razumemo da stres nastaje i kao posledica razlike izmedju onoga što očekujemo i realnosti kakva zaista jeste, možemo reći da je stresnim situacijama ustvati zajednički način mišljenja. Ako posmatramo dve osobe u istoj situaciji (na primer podjednako loš šef koji stalno zanoveta i kritikuje), jedna osoba će takvo ponašanje i situaciju okarakterisati kao prosto neprijatnu situaciju i lekciju koju je naučila (to je njegov karakter ili nije to zaista mislio) dok će druga osoba reći „jao ovo je užasno stresno“.

Pa šta onda možemo da učinimo, kako se boriti sa stresom?

– Promena načina na koji se interpretira situacija. U borbi sa stresom važno je usmeriti svoj fokus na promenu perspektive i kako mislimo o događajima koje doživljavamo kao stresne.

– Eliminisanje nezdravih navika kojima odgovaramo na stresne situacije kao što su pušenje, alkohol, lekovi jer oni samo prikrivaju stres i dozvoljavaju mu da se akumulira sve do tačke pucanja.

– Prihvatanje svojih grešaka i slabosti kao šanse za rast i razvoj i analiziranje koje dobrobiti možemo iz toga izvući.

– Fizička aktivnost i relaksacije (joga, meditacija, planinarenje, pivanje, šetnja)

– I na kraju napravite sebi svakog dana ili nedelje tabelu „HITNO/BITNO“ koja će vam pomoći u boljem upravljanju vremenom i smanjenju stresa usled loše organizacije.

Matrica sadrži 4 polja:

– Hitno i Bitno;

– Hitno i Nije bitno;

– Nije hitno i Bitno;

– Nije hitno i Nije bitno

U ovim poljima zabeležite svoje obaveze i planove kako bi ostali na pravom putu i umanjili stres.