Pojmovi lidera, liderstva, menadžerstva, i sl., dobili su na značaju u drugoj polovini 20. veka, ali su posmatrani sa racionalnog aspekta praćeni sistemom vrednosti u čijoj osnovi su: bogatstvo, moć, izgled i slično. U tom smislu, razvoj liderstva je uglavnom tekao sa razvojem tehničko-tehnološkog znanja i načina manipulisanja ljudima (pojedincima i grupama).

Osnovna pitanja i zahtevi iz tog vremena (i iz ovog u velikoj meri) bila su: Kako povećati profit? Kako da kompanija postane lider na tržištu? Kako pobediti konkurenciju? Kako biti bolji i efikasniji od drugih? Na koji način maksimalno iskoristiti zaposlene?

Kroz naglašavanje osobina i značaj ličnosti otišlo se preterano u selektivnom obrazovanju lidera. Najvažnija je bila deviza „cilj opravdava sredstvo“. Sve je postalo predmet komparacije, tabeliranja, selekcije, tipologije, podela, definicije i dijagnoze, a u cilju da se sagleda koliko neki pojedinac, grupa, kompanija, ili postupak, proces, posao – može doneti profita. Naravno, sve to je vodilo i još uvek vodi, pre svega, materijalnom napretku, no, sve to nije bilo dovoljno da se smanje ogromne razlike u stepenu razvoja između država i regiona, i reše ekološki i mnogi drugi problemi.

Izostalo je šire sagledavanje razvoja ljudske civilizacije, te povezivanje pojedinaca (njegovih ideja, ciljeva, htenja, suštinskih potreba) sa okruženjem (kompanijom, institucijama, državom i celim svetom) u cilju stvaranja interaktivnog odnosa koji otvara mogućnosti za realizaciju potencijala svakog od nas.
Integralno liderstvo (lider), jedna su od mogućih opcija koju biramo kada želimo da pomognemo ljudima, ali i drugim liderima, da se prevaziđe to suženo posmatranje procesa razvoja kroz profit i moć.
Integralno liderstvo se zasniva na duhovnosti, tj. znanju o sebi, odnosno samorealizaciji, zatim osvešćivanju i razvijanju karakteristika integralnog lidera, u čijoj osnovi je kreativna empatija, pragmatična znanja i umeća. U tim temeljima nalazimo mudrost proisteklu iz ljubavi.

Rad na sebi odražava se kroz razvoj svesnosti. Lider može da spozna dublji smisao svoje misije koja je u krajnjoj liniji usmerena ka sopstvenoj i samoaktualizaciji drugih. Smisao samoaktualizacije je stvaranje uslova da se prepoznaju, izraze i realizuju potencijali svakog pojedinca. Tu je i potpuna upotreba sopstvenih i tuđih mentalnih, emocionalnih i duhovnih kapaciteta u samoostvarivanju, što može doneti iskustvo potpune sreće jer je samoostvarenje najviši cilj čovekove egzistencije. Lidera karakteriše osećaj pozvanosti na organizovanu i svrsishodnu misiju.

Spoznaja sebe počinje pitanjima: Ko sam ja? Odakle sam? Šta je smisao života? Zašto biti lider? Njima preispitujemo svoje najdublje motive, što znači da je liderstvo samo instrument samospoznaje. Razvoj svesnosti je osnovni metod samospoznaje iz kog proizilaze i svi drugi metodi.
Vrlo važan element samospoznaje je sklonost ka samoposmatranju (introspekciji) te razmišljanje u miru i samoći. Zatim, sazrevanje kroz konstantni razvoj EQ i SQ, kao oslonca samorazvoja.