Poruka u Boci

Za tebe, koja nisi ispunila roditeljska očekivanja. Za tebe, koja nisi ono što oni misle da treba da budeš. Koja ima svoje nade, očekivanja i snove. Za tebe, koja im nisi dovoljno dobra. Od koje se uvek očekuje više, bolje, drugačije. Koja kroz život nosiš osećaj straha kao mladež ispod pazuha, jer praviš greške. Očekuju da budeš savršena. Ocenjuju koliko si vredna, dobra i ispravna. A ti nikako da briljiraš na ispitu. Onda vremenom izgradiš neprobojni štit oko sebe. Ili napadaš druge. Pravdaš se ili bežiš. Prilagođavaš se, udovoljavaš i uklapaš. Radiš vredno, ludački i neumorno, težeći ka postizanju očekivanog savršenstva. Kontrolišeš situaciju, opsesivno.

Ne osećaš se dobro dok to radiš, verovatno ti nije ni jasan razlog, ali nekako shvataš da ima veze sa teretom koji nosiš. I nosiš taj teret kroz život verujući da nosiš istinu. Neguješ ga, održavaš, proveravaš da li je i dalje uz tebe, jer šta bi ti bez njega. Misliš, to je tvoje, kakvo god da je. Povremeno ga preručiš u drugu torbu, kad se prethodna izliže. Ali ga revnosno nosiš i dalje. Znaj draga moja, taj teret nije tvoj. Vrati ga onima koji su ti ga predali. Možda nije ni njihov, ali sa tim već ne možeš ništa. Vrati im ga uz puno ljubavi i poštovanja, jer ti ga nisu iz loše namere predali. Nisu umeli drugačije. I njima je dodeljeno po istom šablonu. Samo nisu bili svesni toga.

Ti jesi. Možeš da prekineš lanac predaje tereta i rasteretiš sebe i svoju decu. Zapamti jedno: Ti nisi tuđe mišljenje, ti nisi tuđa slika tebe. Ma koliko neko mislio da te poznaje, da zna šta ti želiš, možeš i hoćeš, samo ti poznaješ sebe. Smeš da praviš greške i postaviš svoje granice. Smeš da kažeš ono što misliš i pokažeš ono što osećaš. Dovoljno si dobra. Imaš pravo na radost i zaslužuješ sreću. Smeš da se braniš i ponekad da tražiš pomoć.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *